Vjenčali se Haso i Fata, pa došla prva bračna noć. Leže oni u sobi, tišina, a Fata se vrpolji.
Haso, moram ti nešto priznati… ali nemoj mi se, molim te, naljutit’! – šapne ona.
Ama neću, ženo, samo reci šta te muči – odgovori Haso smireno.
Fata duboko uzdahne:
Znaš našeg komšiju Muju?
Znam, što?
Pa… on mi je uzeo nevinost prije desetak dana…
Haso slegne ramenima:
Eh, bona, ako ćemo pravo… meni je Mujo lani uzeo mistriju i fanglu pa još nisam vidio da vraća. Što bi tvoje bilo izuzetak?
BONUS PRIČA:
Vjenčali se Haso i Fata nakon nekoliko godina zabavljanja. Svadba bila velika, pola sela došlo, muzika svirala do zore, a komšije još tri dana prepričavale ko je koliko pojeo i popio.
Kad je konačno došla prva bračna noć, njih dvoje ostali sami u sobi. Haso sav sretan, a Fata nekako nervozna. Vrpolji se po krevetu, uzdiše i nikako da zaspi.
– Fato, šta ti je? Izgledaš kao da te nešto muči.
– Haso, moram ti nešto priznati… ali obećaj da se nećeš naljutiti.
– Ama reci slobodno, šta god da je.
Fata duboko udahnu.
– Znaš našeg komšiju Muju?
– Znam. Šta s njim?
– Pa… prije desetak dana dogodilo se nešto između nas.
Haso je pogleda, ali ostade miran.
– Dobro…
– On mi je bio prvi.
Nastade kratka tišina.
Fata očekuje galamu, svađu, možda čak i da Haso izađe iz sobe.
Međutim, Haso samo slegnu ramenima.
– Eh, bona Fato…
– Kako “eh, bona Fato”?
– Pa šta da ti kažem?
– Zar se ne ljutiš?
– Nešto posebno i ne.
– Kako ne?!
Haso se nasloni na jastuk i uzdahnu:
– Znaš li ti da je meni Mujo prošle godine posudio bušilicu?
– Pa?
– Nikad je nije vratio.
– Dobro…
– Prije toga mi je uzeo ljestve.
– I?
– Ni njih nisam više vidio.
– Pa kakve to veze ima?
– Ima, kako nema! Čovjek kad nešto uzme, vraćanje mu nije jača strana.
Fata ga zbunjeno pogleda.
– I šta ćemo sad?
Haso se nasmija:
– Ništa. Samo sutra idem kod Muje da vidim nije li i moj televizor slučajno kod njega unaprijed rezervisan!
