Dolazi Mujo u crkvu da se ispovjeda i kaže:
-Oče, mnogo sam grijesio. Došla kod mene tašta, i mi uz kafu, priču i… kresnemo se.
-Auuu, pa to je veliki grijeh. – reče pop.
-Nije to ništa. Došla kod mene svastika, i mi uz kafu, priču i… kresnemo se.
-Aii, ti si ba veliki griješnik.
-Ni to nije ništa. Došao kod mene zet, i mi uz kafu, priču i… kresnemo se.
-A pop će:
-Ajde ti kući da se i mi ne zapričamo.
BONUS PRIČA:
Mujo dugo nije bio u crkvi, pa ga prijatelj nagovori:
– Idi, bolan, ispovjedi se. Lakše će ti biti na duši.
Mujo posluša savjet i jednog jutra uđe u ispovjedaonicu.
– Oče, došao sam da priznam grijehe.
– Samo govori, sine.
– Prije mjesec dana došla mi tašta na kafu. Sjeli, pričali… i završili u krevetu.
Svećenik duboko uzdahnu.
– To je ozbiljan grijeh.
Mujo odmahnu rukom.
– Čekajte da čujete dalje.
– Dobro…
– Poslije nekoliko dana došla svastika. Opet kafa, razgovor… i isto.
– Sine, ovo postaje zabrinjavajuće.
– Nije još kraj.
– Kako nije?!
– Došao i zet nešto da mi pomogne oko kuće. Sjeli da odmorimo, popili po jednu…
Svećenik ga prekide:
– Nemoj mi reći…
– Pa… isto.
Nastade tišina.
Svećenik se nekoliko trenutaka nije javljao.
Mujo upita:
– Oče, jeste li tu?
– Jesam.
– I… ima li za mene pokajanja?
– Ima.
– Šta da radim?
Svećenik otvori vrata ispovjedaonice, pogleda Muju pravo u oči i reče:
– Prvo idi kući.
– Dobro…
– Drugo, nemoj više nikome kuhati kafu.
– Zašto?
– A treće…
– Šta treće?
– Hajde, sine, polako napolje… neću da se i nas dvojica zapričamo!
