Uhvatila sam sina kako me potajno gleda dok se tuširam – a zatim sam odlučila da mu dam što traži……

Zovem se Marija, imam 45 godina i živim u Doboju sa svojim suprugom i njegovim sinom iz prethodnog braka, Markom. Budući da je moj suprug često poslovno odsutan, Marko i ja često provodimo vreme sami kod kuće. To nam je omogućilo da razvijemo bliži odnos zasnovan na međusobnom poverenju, ali kao i svaka porodica – suočili smo se s izazovima koji zahtevaju zrelost i odgovornost.

U poslednje vreme primetila sam promene u Markovom ponašanju. Postao je tiši, zamišljen i povučen, delovao je kao da se nosi s unutrašnjim dilemama, što je sasvim razumljivo za njegov uzrast. Jedna situacija me je posebno navela na razmišljanje – trenutak nesporazuma koji mi je pokazao koliko je važno da odrasli članovi porodice prepoznaju kada je vreme za razgovor, a ne za osudu.

Umesto da pređem preko toga ili da postupim impulsivno, odlučila sam da s Markom otvoreno i smireno razgovaram. Znala sam da je to prilika ne samo da razjasnimo situaciju, već i da mu pomognem da bolje razume sebe i odnose koje gradi u okruženju u kojem odrasta.

Rekla sam mu:
„Marko, primetila sam da si u poslednje vreme drugačiji i želim da znaš da je sasvim u redu imati pitanja i osećanja koja te zbunjuju. Ali važno je da razgovaramo o međusobnom poštovanju i granicama, jer dom treba da bude mesto sigurnosti i uzajamnog razumevanja.“

Marko je bio iskren. Priznao je da mu je teško da razume promene kroz koje prolazi, da je zbunjen, i da mu razgovor mnogo znači. Zajedno smo razgovarali o važnosti međusobnog poštovanja, ličnih granica, emocionalne pismenosti i poverenja unutar porodice.

Nakon tog razgovora, naš odnos se značajno promenio – u pozitivnom smislu. Marko je pokazao više zrelosti i obazrivosti u svakodnevnoj komunikaciji, a ja sam bila zahvalna što sam odabrala put razumevanja, a ne prekoravanja.

Šta sam naučila iz ove situacije:

Porodica je prostor učenja, sazrevanja i emocionalnog razvoja. Mladi često prolaze kroz faze u kojima im je potrebna podrška, a ne osuda. Kada odrasli prepoznaju te trenutke i reaguju strpljivo, mogu pružiti dragoceno vođstvo i pomoći mladima da razviju zdravu sliku o sebi i drugima.

U svakom odnosu – pa i onom porodičnom – komunikacija, jasno postavljene granice i međusobno poštovanje ključ su harmoničnog zajedničkog života. Ovaj razgovor sa Markom podsetio me je koliko je važno graditi poverenje, biti prisutan i spreman da se suočimo s izazovima – bez straha, ali sa mudrošću i ljubavlju.