data-nosnippet>
Danas, pevačica Snežana Đurišić živi ispunjen emotivni život pored poznatog ginekologa dr Vanje Miloševića. Ipak, pre ove veze, njen svet bio je oblikovan jednim posebnim čovekom – suprugom Slobodanom Gvozdenovićem. Bio je njen prvi oslonac, saborac i ljubav koja je, kako je sama isticala, nadilazila uobičajene granice partnerskog odnosa. Njihova zajednička priča, iako obasjana svetlošću, završila je bolno – Slobodan je iznenada preminuo 2013. godine, ostavljajući za sobom prazninu koju godine ne brišu.
Početak priče iz jednog pogleda
Ljubav Snežane i Slobodana počela je u najranijoj mladosti, kada je imala svega 18 godina. Protivno željama roditelja, koji su smatrali da joj je prioritet trebalo da bude karijera, odlučila je da prati glas srca. Brak su sklopili 1977. godine, a ubrzo su postali roditelji ćerke Maje i sina Marka. Njihova ljubavna priča započela je neobično – susret u Zemunu, naizgled beznačajan, bio je zapravo početak nečeg trajnog. Prvi utisak koji je Slobodan ostavio bio je daleko od idealnog – Snežanu je iznervirao njegov zvižduk sa ulice, a ona ga je doživela kao nepristojnog i napadnog. No, sudbina se pobrinula da njihovi putevi ponovo ukrste.
Kada je saznala da će nastupati uz njegov orkestar, otkrila je da se iza tog „drskog“ ponašanja krije šarmantan, duhovit i istrajan čovek, čija je unutrašnja toplina vremenom obuzela njeno srce. Ljubav nije planula odmah, ali kako je vreme odmicalo, postajala je sve dublja i snažnija.
Porodica i zajedništvo kroz decenije
Njihov brak trajao je više od tri decenije, ispunjen izazovima, ali i međusobnim razumevanjem i podrškom. Snežana je otvoreno govorila o teškom periodu nakon 11 godina zajedničkog života, kada su se suočili s krizom. Ipak, zahvaljujući iskrenom razgovoru i dubokoj ljubavi, uspeli su da sačuvaju svoju porodicu. „Ljubav je bila ta koja nas je održala. Bez nje, ni novac ni slava nemaju smisla“, rekla je jednom prilikom.
Tragičan rastanak i poslednje reči
Jedan od najpotresnijih trenutaka u njenom životu bio je iznenadni odlazak supruga. Poslednji put ga je videla u Beču, gde ju je dovezao na nastup. Ništa nije ukazivalo na to da će to biti njihov oproštaj. U trenutku kada je izlazila iz automobila, pogled koji joj je uputio ostao joj je zauvek urezan u sećanje. Te večeri, dok je pevala, stigla je strašna vest – Slobodanu je pozlilo na putu ka kući i preminuo je. U sećanju joj je ostala njegova rečenica izrečena samo noć ranije: „Ako sve ide kako treba, ja ću prvi otići. Obećaj mi da nećeš prestati da pevaš.“
Njegove reči postale su njen zavet. Iako je srce bilo slomljeno, odlučila je da ne prekine ono što je ceo život gradila. Podrška njihove dece, Maje i Marka, pomogla joj je da pronađe snagu i nastavi dalje.
Život ide dalje, ali ljubav ostaje
Iako je Snežana nastavila svoj život, tuga za Slobodanom nikada nije u potpunosti nestala. Danas pored sebe ima novog partnera, ali uspomena na čoveka s kojim je delila mladost, borbe i radosti zauvek je deo nje. „Imala sam sreću da budem voljena i da volim. Sve što smo imali bilo je izgrađeno na međusobnom poštovanju i razumevanju. Slobodan je bio moj stub“, rekla je.
Njihova priča podseća da ljubav ne prestaje smrću. Ona ostaje – tiha, ali snažna – u uspomenama, u rečima koje odzvanjaju, u pogledima koji se ne zaboravljaju. Snežanin život je primer kako gubitak može biti i izvor snage, a prošlost – ne teret, već svetionik koji osvetljava put napred.
