Sjedim sama u u 4 zida i čekam da mi telefon zazvoni, da me se djeca sjete: Ima li većeg grijeha, nego roditelju okrenuti leđa

363

Stariji ljudi često ostanu sami i nevidljivi jer u poznim godinama imaju utisak da nikome nisu potrebni.

Kod osobe koja počinje da stari počinju da se primećuju: rasejanost, slaba koncentracija, brzo zamaranje usled obavljanja jednoličnih radnji, problemi sa spavanjem, neočekivani emocionalni padovi i usponi, razdražljivost, plačljivost i agresivnost, loše raspoloženje, depresija, nesanica, pojava nekontrolisanog straha, slabljenje pamćenja.

Pozne godine donose nemoć s kojom se oni teško mire, a uloge se polako menjaju pa mi preuzimamo brigu o njima, a ponekad se desi da deca često svoje roditelje zanemare i često zaboravljaju.

Kod starijih ljudi izolacija može dovesti do depresije i povlačenja u sebe, a istraživanja su pokazala da i najskromniji znak pažnje može umanjiti njihov osećaj nemoći i poboljšati im psihičko i fizičko zdravlje.

Tužno je kada bilo koja majka na ovom svetu oseti da je sama, zaboravljena, zapostavljena od strane svoje dece. Ovo je potresna ispovest jedne majke koju vam prenosimo u celosti.

“Imam 65 godina i živim sama. Dvoje dece, sin i ćerka imaju svoje živote daleko odavde, imaju svoju decu i svoje probleme. Ne zovem ih, čekam da se oni mene sete, a to se vrlo retko desi. Ove godine su mi i rođendan zaboravili čestitati. Nema veze, nisam im zamerila. Znam kako im je, i ja sam bila isfrustrirana u njihovim godinama.

Foto: pixabay

Previše sam kidala sebe brinući se kako da ih odgojim i omogućim sve neophodno. Drago mi je što sam uspela da ih i školujem i napravim dobre ljude od njih ali mi je žao što sam se toliko nervirala oko svega. Zbog čega?

Da bih sad bila sama i sedela čitav dan u četiri zida čekajući da mi telefon zazvoni da mi bar neko kaže “Srećan ti rođendan” i osećam se tako šugavo i napušteno kao pas? Pa neka… Hvala vam. Mogu ja sve sama. Ja ću sebi uvek naći hobi i držati pozitivnu stranu svojih misli. A vi neka vam je Bog u pomoći.

Moliću se da vam život ne dadne sudbinu kakva je mene zadesila. Moliću se da vas deca ne zaborave, čak i ako ste uvek bili tu za njih i pomogli im u svemu što so pomoći moglo, kao što ste vi mene zaboravili. Neka.. Ne zamerim vam.

Ali setićete me se kad me ne bude bilo. Setićete se i rođendana i svega, i tada će vam proći kroz glavu svaka situacija u kojoj ste se ogrešili o svojoj majci. Majka vas je dovela tu gde jeste, ona se ne sme zaboraviti tek tako. Ali neka… Dok sam živa biću tu uz vas, bez obzira na sve”.

Izvor teksta: Stil.kurir.rs

Izvor početne slike: 16226774 © Vladimir Voronin | Dreamstime.com

Napišite vaš komentar