Muzički sastav Južni vetar ostavio je neizbrisiv pečat na muzičku scenu bivše Jugoslavije tokom osamdesetih godina. Bio je to kolektiv u kojem su se susreli neponovljivi glasovi, vrhunski aranžmani i pesme koje su, i decenijama kasnije, ostale urezane u kolektivnom sećanju publike. Jedan od onih koji su činili ovu nezaboravnu muzičku priču bio je i Srećko Šušić – tihi, ali izuzetno značajan član ansambla, čija životna priča osvetljava manje poznatu, ali snažno emotivnu stranu te epohe.
Početak u godinama izazova
Srećko Šušić započeo je muzičku karijeru početkom devedesetih godina, u zreloj životnoj dobi od 36 godina. Njegov talenat i posvećenost brzo su ga izdvojili u saradnji sa produkcijom Južni vetar, jednim od najuticajnijih muzičkih brendova tog vremena. Zahvaljujući svom izražajnom glasu i autentičnom interpretativnom stilu, Srećko je ostavio snažan utisak na publiku, iako nikada nije tražio svetla reflektora.
Njegov put do uspeha nije bio jednostavan. U više navrata je govorio o skromnim počecima i teškim životnim uslovima u detinjstvu:
“U školu sam morao ići pre zore. Dok su moji vršnjaci imali prve simpatije, ja sam bio samo njihov drug. Delili smo komadić hleba i mnogo snova.”
Povlačenje u tišinu i izbor dostojanstva
Godine 2006, Šušić se povukao iz javnog života, objasnivši tada da muzika više ne nosi isti smisao za njega. Taj potez iznenadio je mnoge, ali i potvrdio njegovu doslednost i lični integritet. Umesto da traga za medijskom pažnjom, odlučio se za skroman život, daleko od reflektora, ali ne i daleko od muzike.
Njegovi povremeni, intimni nastupi svedočili su o trajnoj ljubavi prema umetnosti. Svaki izlazak na scenu nosio je tiho uzbuđenje i poštovanje publike, kojoj je ostao veran do poslednjeg tona. Iako fizički oslabljen – kreće se uz pomoć štaka zbog cerebralne paralize – njegova prisutnost i glas zadržali su snagu iskrenog izraza.
Nasleđe Južnog vetra: Vreme koje je oblikovalo generacije
Osnivač Južnog vetra, Mile Bas (pravim imenom Miodrag M. Ilić), još početkom osamdesetih okupio je neverovatnu grupu izvođača: Sinana Sakića, Šemsu Suljaković, Draganu Mirković, Kemala Malovčića i Mileta Kitića. Zajedno su stvorili muzički pokret koji je spajao ljude širom bivše Jugoslavije, ne priznajući granice koje su tada nastajale.
Bend je nastupao u punim halama, a plakati s njihovim imenima bili su garancija za rasprodate koncerte. I danas, više od četiri decenije kasnije, pesme Južnog vetra bude nostalgiju i ostaju dragocen deo muzičkog nasleđa regiona.
Uprkos velikim promenama na sceni, članovi ansambla ostali su u prijateljskim odnosima, a sećanje na Sinana Sakića, jednog od najvoljenijih članova, i dalje izaziva emocije.
“Njegov odlazak ostavio je prazninu, ali njegov duh živi kroz svaku pesmu koju zajedno pevamo”, istakla je Šemsa Suljaković u jednoj izjavi.
Glas koji nije tražio aplauze, ali ih je zaslužio
Srećko Šušić nikada nije tražio naslovne strane. Njegov doprinos bio je tih, ali trajan. Njegov život, ispunjen borbom, muzikom i dostojanstvom, ostaje primer umetnika koji je znao kada treba stati, kada govoriti pesmom, a kada ćutanjem. Njegova karijera podseća da umetnost ne mora biti glasna da bi bila velika – dovoljno je da bude iskrena.
U vremenu kada se sve meri brojevima i uticajem na mrežama, priča Srećka Šušića podseća nas na vrednost autentičnosti, na ljude koji su stvarali muziku iz duše i za dušu – i zbog toga zauvek ostali deo naših uspomena.
