Zaboravljeni prirodni lek: Pomaže kod upala, reguliše holesterol i smanjuje bol

306
Foto: pixabay.com

Špargla je bogata vitaminom K i mineralima. Jedna od neopravdano zaboravljenih biljaka je i špargla.

Špargla ili šparoga (lat. Asparagus officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka. U narodu se nekada više cenila, ali je u poslednje vreme očigledno zaboravljena iako je ukusno i zdravo povrće. Upotrebljava se i kao lek i naravno kao hrana.

Foto: pixabay.com

Napomena: Kao i neke druge biljke i špargla može izazvati alergiju, naročito kod osetljivih osoba.

Kao i mnogo drugo povrće i špargla je došla sa istoka, a u staroj Grčkoj i Rimu je gajena i korišćena kao hrana i kao lek. Danas se špargla u EU i SAD se često može naći u supermarketima i popularno je povrće. Kod nas je teško pronaći šparglu, tek u nekim veoma dobro opremljenim marketima.

Raste i samoniklo u Sredozemlju, ali se uglavnom u ishrani koristi kao uzgajana kultura. Najveći proizvođači špargle su Kina (94 odsto svetske proizvodnje), Peru, Meksiko, SAD i Nemačka. Najviše se upotrebljava u SAD-u, EU i Kanadi.

U Evropi se više upotrebljava (i gaji) bela špargla, iako zelena ima veću nutritivnu vrednost. Po ceni spada u skuplje povrće, naročito ukoliko se radi o organski gajenoj špargli.

Špargla se smatra za dijetalno povrće naročito pogodno u ishrani obolelih od dijabetesa. U ishrani se koriste mladi izdanci špargle, koji se beru u rano proleće, dok su jedri i sočni. Ako se ne uberu na vreme, postaju puni nesvarljivih celuloznih vlakana, postaju drvenasti. Samonikla špargla daje tanje izdanke od gajene špargle, a i manje su sočni.

Obično se konzumira u sirovom stanju, dakle u salatama, a može se pripremati i kao varivo. Na zapadu se može naći i konzervirana špargla, a u bilo kom slučaju daje šmek svežoj salati ili nekom jelu.

Špargla kao lek

Špargla ima pomalo sladunjav ukus, ali nije kalorijski jaka. Cenjena je u kuhinjama mnogih naroda. Sadrži obilje minerala i vitamina ali i puno vlakana i miroelemenata. Nutritivna vrednost špargle u 100 g:

Energija 85 kJ (20 kcal); Ugljeni hidrati: 3.88 g, od toga šećeri: 1.78 g, dijetna vlakna: 2.1 g; Masti: 0.12 g; Proteini: 2.2 g; Vitamini: A, B1, B2, B3, B5, B6, B9, C, E, K (od 4-12% dnevnih potreba); Minerali: gvožđe, mangan, fosfor, kalcijum, kalijum, cink (od 4-16% dnevnih potreba).

Šta špargla leči?

Deluje protivupalno zahvaljujući visokoj koncentraciji kompleksa B vitamina, flavonoida i saponina. Smanjuje rizike od bolesti kardiovaskularnog sistema i moždanog udara. Snižava nivo LDL holesterola i smanjuje krvni pritisak.

Bogata je vitaminom K i snižava rizik od pojave osteoporoze i ateroskleroze. Zbog vlakana potpomaže pravilnu funkciju crevnog trakta i snižava rizik od dijabetesa tipa 2. Ojačava imuni sistem i često se koristi u čišćenju organizma.

Zelena špargla je poznati prirodni diuretik, pomaže u razlaganju kamenja u bubregu i kod gihta. Bogata je folnom kiselinom, veoma važnom za trudnice. Koristi se kao afrodizijak kod oba pola. Pomaže kod iscrpljenosti, ublažavanja menstrualnih problema, a koristi se i u redukcionim dijetama.

Osobe koje u ishrani često koriste šparglu imaju pomalo neprijatan miris urina. Ovo nastaje usled razlaganja izvesnih sumpornih jedinjenja i ne predstavlja opasnost po korisnika. Prolazi nakon par časova.

U alternativnoj medicini, pored izdanaka špargle, koriste se i rizom i koren. Imaju dobar uticaj na rad probavnog sistema, jetre i bubrega, kao i srca i nervnog sistema. Rizom i koren se beru kad prođe berba izdanaka, dakle u kasno proleće. Ako se odmah ne iskoriste, suše se za neku kasniju upotrebu. Seme špargle ima antibakterijsko delovanje, a pečeno se može koristiti kao zamenat za kafu.

Napomena:

Prirodni lijekovi na našem portalu služe kako bi pomogli ljudima. No, uvjek znajte. Ukoliko imate neki zdravstveni problem. Prvo što trebate uraditi jeste da se konsultujete sa lekarom. Ni u kakvom slučaju se nemojte oslanjati na alternativnu medicinu. Bez stručnog mišljenje.

Izvor: Objektiv.rs/ nadijeti.com

SHARE

LEAVE A REPLY