Jednog jutra lija ode u lov, a u brlogu ostavi svoje male lisičiće.
Nedugo zatim do brloga dođe zeko i povika:
– Lisičići, lisičići, jebat ću vam mater!
Lisičići se rasplakaše.
Kad se lija vratila iz lova i vidjela djecu uplakanu, upitala ih je što se dogodilo. Oni joj ispričaše sve.
Sutradan se priča ponovila. Dođe zeko i opet povika:
– Lisičići, lisičići, jebat ću vam mater!
Lija se tada naljuti pa sljedećeg jutra odglumi da ide u lov, a zapravo se sakrije iza prvog drveta.
Dođe zeko i poče:
– Lisičići, lisičići…
U tom trenutku lija iskoči iz skrovišta, ali se zeko u posljednji čas izmakne.
Lija ga stade juriti preko polja, planina, vrtova i sela. Odjednom stigoše do ograde u kojoj je bila mala rupa. Zeko skoči i provuče se kroz nju. Pokuša i lija, ali zapne.
Zeko je još malo trčao, a kada je shvatio da ga lija više ne može stići, okrene se i vrati.
Pažljivo je pogleda, vidi da ne može ni naprijed ni nazad, pa kaže:
– Lijo, ne bih ja… ali obećao sam djeci!
BONUS PRIČA:
BONUS PRIČA:
Jednog jutra lija je krenula u lov i svojim lisičićima strogo naredila:
– Ne izlazite iz brloga i ne razgovarajte ni sa kim dok se ne vratim.
– Hoćemo, mama! – odgovoriše uglas.
Nije prošlo ni pola sata, a pred brlog dođe zeko.
– Lisičići, lisičići!
– Šta je?
– Jeste li sami?
– Jesmo.
– E, recite mami da ću joj danas održati jednu posebnu lekciju!
Lisičići se uplašiše i čim se lija vratila, sve joj ispričaše.
– Sutra ga čekam – promrmlja ljutito.
Sljedećeg jutra sakrila se iza jednog grma i čekala.
Nedugo zatim pojavi se zeko.
– Lisičići, lisičići…
Lija iskoči iz zaklona uz glasan urlik.
– Sad si gotov!
Zeko dade petama vjetra. Trčali su preko livada, šuma i potoka. Zeko je bio brz, ali lija uporna.
Napokon dođoše do stare ograde s malom rupom pri dnu.
Zeko se bez problema provuče.
Lija pokuša za njim, ali zaglavi se do pola.
Gurala se, cimala, uvlačila stomak, ali nije vrijedilo.
Zeko ode nekoliko metara dalje, pa zastade.
Pogleda lijevo, pogleda desno, vidi da nema nikoga.
Polako se vrati do ograde.
Lija ga ljutito pogleda:
– Šta čekaš? Bježi!
Zeko se nasmije.
– Znaš, lijo… mogao sam samo otići.
– Pa što nisi?
– Zato što sam obećao lisičićima da ću im ispuniti obećanje.
– Kakvo obećanje?
Zeko se nasloni na ogradu, namignu i reče:
– Ne brini… djeca će večeras misliti da sam čovjek od riječi! 😄
