Žena iskreno – “Draga svekrvo, vraćam ti sina. Ne treba mi muškarac koji sebi neće donjeti ni čašu vode”.

1197
Foto: Flickr.com. By Miguel Discart licencesed under CC BY-SA 2.0 

U braku sam bila petnaest punih godina. To je bio veoma težak period u mom životu. Nikada se ne mogu nakajati što sam tolike godine svog života potrošila ni u šta. Ali šta ću, ne kaže se džaba mlado-ludo.

Brak mi je bio takav da sam se o svemu morala brinuti sama. Dal to bilo u pitanju kuća, djeca, posao, ne bitno šta. Sve je bilo na meni. Bivši muž nije htio ništa teže od listića za kladionicu. Iako bi nekad izašao da radi, sve što bi zaradio potrošio bi na kocku.

Od njega takoreći nisam imala ništa, šta više i on mi je bio na grbači svih tih 15 godina. Vrhunac svega je bio kada stignem kući sa posla, umorna jedva gledam na oči a on mi kaže dodaj mi vode.

Foto: freepik.com

Umjesto ako si već ostao kod kuće, trebao si makar jaja isprižiti ili do radnje otići i kupiti nam jelo. Ne, sve je to bilo na meni. Ja ako ne spremim jelo, pored njega nećemo ga ni jesti.

Takav život sam živila najviše zarad djece. Jednostavno zalagala sam se na sve moguće načine da djeca odrastaju uz oba roditelja. Međutim njemu je to bilo svejedno. Čak je i za djecu bio nezainteresovan.

Dosta puta sam ga upozoravala da ću ga ostaviti. No, njemu je to bilo svejedno. Čak bi dosta puta i rekao idi i povedi i mene ako ima gdje bolje. Bio je ubjeđen da može raditi šta hoće i da ću ja to trpiti čitavog života.

Kada više nisam imala izbora odlučila sam ga ocrniti i pred njegovom majkom, mojom tadašnjom svekrvom, ali opet ništa. Šta više ona je stala na njegovu stranu i podržala ga u svemu. Govoreći da žena mora poštovati ono što muž kaže i da je muž kakav god da je on je glava kuće.

Foto: Freepik.com

I tako, trpila sam ga stvarno dugo, sve dok mi nije prošlo preko glave. Sjećam se kao da je sad bilo. Bio je ponedjeljak, vraćala sam se kući sa posla, kao i uvjek umorna toliko da jedva stojim na nogama.

On me je gospodin čekao da dođem kući i čim sam ušla na vrata, kao s poslom “Planiraš li ti da mi šta jedemo,vidiš li koliko je sati”! U sekundi mi je pritisak otisao na 300. Rekla sam mu kupi svoje stvari i izlazi mi iz stana, neću više da te vidim ovde. Sad idi svojoj mami, pa nek ona trpi tvoje bezobrazluke. Ona te je tako i vaspitala.

On je bez pogovora se pokupio i otisao. Sutradan ujutru na vratima se pojavila njegova majka. Sa namjerom da mi se nagovori svašta. Na šta sam ja bila spremna kao strijela. Otvorila sam vrata i odmah joj rekla:

“Slušaj me sad dobro. Pošto sam te zvala kao ženu da nasavjetuješ svog sina. Ti to naravno nisi uradila. Šta više, još si mu i podršku dala. E kad si bila tako pametna. Ja ga sad vraćam tebi. Meni više nije potreban. Dosta sam ja njega trpila”. I zalupim joj vrata pred nosom.

Ona je ostala nedorečena. Onako izgubljena pogela je glavu okrenula se i otišla. Bilo joj je jasno da je među nama sva priča završena. Sada bi znala svakoj ženi reći. Ne trpi nikoga pa da je od zlata. Ako može lijepo živit ćemo. Ako ne može svako sebi i to je to.

Autor teksta: E.T

Napomena: Kopiranje sadržaja strogo zabranjeno bez saglasnosti autora.

Izvor: dome-moj.blogspot.com

Credit featured image: Flickr.com. By Miguel Discart licencesed under CC BY-SA 2.0 (Photo is edited)

Napišite vaš komentar